iPad kao digitalna biblioteka? ?to da ne? Prvo su piloti u američkim avio kompanijama počeli da ga koriste umesto gomile uputstava, instrukcija i ?ema koje nose tokom svakog leta, a zatim su i vojni piloti u SAD zahtevali da koriste iPad umesto svojih papirnih dokumenata. Komanda za vazdu?nu mobilnost SAD (U.S. [...]]]>

iPad kao digitalna biblioteka? ?to da ne? Prvo su piloti u američkim avio kompanijama počeli da ga koriste umesto gomile uputstava, instrukcija i ?ema koje nose tokom svakog leta, a zatim su i vojni piloti u SAD zahtevali da koriste iPad umesto svojih papirnih dokumenata. Komanda za vazdu?nu mobilnost SAD (U.S. Air Mobility Command ) planira da nabavi 18.000 iPad tablica koje će zameniti pilotske torbe pune dokumenata. U početku će ih koristiti piloti na transportnim avionima C-5 Galaxy i C-17 Globemaster, a kasnije verovatno i svi ostali u drugim vazduhoplovnim komandama u SAD. Vojska ne bi bila vojska kada svemu ne bi nadenula “vojni naziv”, pa je tako iPad dobio naziv “elektronska letačka torba” – valjda tako bolje prolazi pri ubeđivanju na sastancima na kojima se određuje da li će lova da ode za ove skupe igračke ili za akvarijume u letačkim kantinama. Obzirom da je Američka federalna vazduhoplovna administracija (a to znači vazduhoplovna vlast) dala dozvolu za kori?ćenje iPad-a, vojska se tome obradovala toliko da je dobila jo? par generala koji su se iznenada setili da će uvođenjem iPad-a u?tedeti 35 kilograma papira po vazduhoplovu svakog meseca! Eh koliko je to spa?enih stabala u Amaznskim ?umama! Pa ozonski omotač, pa efekat staklene ba?te… I ne samo to: sada će preplaćeni piloti moći da igraju Mahjong i Angry Birds dok ?trajkuju, ili da pucaju sličice na Facebook direktno iz kokpita. Kako će se kori?ćenje iPad-a odraziti na bezbednost letenja nije poznato ali su pojedine bliskoistočne hakerske grupe pru?ile veliku podr?ku uvođenju iPad-a u sve civilne a naročito vojne kokpite.

LibreOffice iliti Slobodna Kancelarija na serbskom, je kancelarijski softverski paket otvorenog koda, koji je razvila ekipa The Document Foundation formirana od nekadašnjeg razvojnog jezgra OpenOfficea. Ovaj moćan paketić softvera pojavio se početkom 2011 godine i procenjuje se da ga koristi oko 25 miliona korisnika. Libre radi na [...]]]>

LibreOffice iliti Slobodna Kancelarija na serbskom, je kancelarijski softverski paket otvorenog koda, koji je razvila ekipa The Document Foundation formirana od nekadašnjeg razvojnog jezgra OpenOfficea. Ovaj moćan paketić softvera pojavio se početkom 2011 godine i procenjuje se da ga koristi oko 25 miliona korisnika. Libre radi na Windowsima, Mac OS X-u, Linuxima i BSDu. U suštini, jedan od razvojnih ciljeva bio je postizanje platformske nezavisnosti Librea, pa ga skoro svaki korisnik može zalepiti na bilo koji savremeni OS. Na osnovu trenutne procene povećanja broja korisnika, smatra se da će do kraja dekade LibreOffice koristit 200 miliona korisnika. Ipak, ono što je najbolje kod Librea je što je besplatan.

Niko ne voli istoriju, jel’ tako? Ni mi nećemo mnogo da prekopavamo po tome ko je šta radio sa OpenOfficeom, Oraclom i SUNom, ko je muzičar a ko tetki nosi lek, ali ipak treba napomenuti jednu stvar: OpenOffice je pomogao stvaranje LibreOfficea koji ga je umnogome prevazišao, te stoga uskliknimo Viva la Libre!

Libre je polovinom ove godine dobio široku podršku poznatih IT imena kao što su Google i RedHat, napravljeni su radikalni zaokreti u projektovanju Libre softvera, umanjena je zavisnost od Jave, programski kod je umanjen i optimizovan, postavljena je strategija redovnog šestomesečnog razvoja i drugo. Libre je za šest meseci postao sastavni kancelarijski paket velike većine Linux distribucija, a njegovo učešće na tržištu je u stalnom porastu. Planira se i razvoj Librea za Android i iOS (nekadašnji iPhone OS). Libre dolazi – baš kao i OpenOffice – preveden na Srpski jezik u ćiriličnoj i latiničnoj varijanti. Instalacija novog paketa LibreOffice 3.4.4 veličine je svega 191MB. Idealno.

Da vidimo malo o čemu se konkretno ovde radi? LibreOffice čini nekoliko kancelarijskih aplikacija: Writer, Calc, Impress, Draw, Base i Math. Writer (iliti Pisač) je verovatno najčešće korišćena aplikacija koja – lako je naslutiti – služi da domaća i strana birokracija može da se mresti, umnožava i nastavi da nam zagorčava život neprekidno izmišljajući nove FT1P obrasce. Prilično dobro urađeno parče softvera sa nekoliko naprednih alata i funkcija koje praktično zalaze u domen “stonog izdavaštva” (DTP). Calc je aplikacija za tabelarne operacije, optimizovana za obradu i grafičku prezentaciju podataka koji se mogu prikazati i obrađivati tabelarno. Impress je aplikacija za kreiranje multimedijalnih prezentacija, slična MS PowerPointu. Iz korisničkog ugla gledano, najjednostavnija je za korišćenje. Prevuci, potegni, kropuj, pejstuj, bolduj, skroluj, opa, cupa gotova prezentacija. Za autorsko izražavanje likovnog talenta mlađanog korisnika softvera otvorenog koda tu je Draw, koji – kao što mu ime kaže – zna da crta! Odličan je za vektorsko skiciranje i pravljenje ilustracija ako imate talenta za linije i boje, ali ipak nije alat koji može da zameni “teškaše” u kategoriji vektorskih alata. Base je aplikacija za rad sa bazama podataka, i verovatno najređe korišćen alat u Libre paketu. Ipak, za one koji rede npr. sa Accessovim bazama podataka, Base će biti lepo osveženje. Konačno, Math je jednostavni stand-alone editor matematičkih izraza koji često mogu da budu prilično zaguljeni. Na tastaturi nemate treći koren, arkus kosinus i integral, u bazi fontova ih je teško naći, ali zato mali “Matematičar” tačno zna šta treba da se radi kad treba da otkucate neki izraz i zatim ga jednostavno ubacite u Writer ili Impress. U slične svrhe MS Office je nudio svoju prilično uspešnu poštapalicu Equation Editor (iliti Uređivač jednakosti) koja se pokretala iz Worda, ali je samostalna aplikacija kao što je Math bolje rešenje. Pored navedenog, Libre nudi i integrisani PDF kreator (u jeee) i PDF uvoznik: otvaraš bilo koji PDF i prebacuješ sve svoje dokumente u PDF potpuno Libre! Viva!

E sad, kako se posle toliko godina rada na MS Officeu bezbolno prebaciti na Libre i šta raditi sa gigabajtima dokumenata koji su kreirani u MS Officeovim formatima? Odgovor na prvo pitanje je “spaliti mostove” a na drugo pitanje je “Viva ODF“… Hm… Drugim rečima, spustiš Libre, deinstaliraš MS Office, prekopaš skrivene zalihe “legalnog” softvera i pronađeš sve kopije instalacija za MS Office, pozoveš dva ortaka iz komšiluka i oformiš komisiju, a zatim komisijki spališ navedeno. Formiranje komisijskog zapisnika nije obavezno. Čak iako te dlanovi zasvrbe da za dva dana ponovo instaliraš MS Office, neće moći (barem ne tako lako)… I onda ti preostaje samo da uporno štrebaš interfejs Librea, hvataš fazone i konvertuješ po koji stari dokument u .od* formate. Kad smo kod konverzije (to je onaj deo Viva ODF), Libre – kao i svaki drugi pametan “free peace of software” – može da pročita skoro sve poznate formate kancelarijskih dokumenata, a sa naročitom lakoćom i priličnom preciznošću čita MS Office dokumente. Kad jednom učitaš stari dokument, obradiš ga i sačuvaš u nekom od .od* formata. “A zašto je ODF bolji od MS formata???” Bolji je jer je zasnovan na XML strukturi, ali da ne koristim alhemičarske termine, bolji je jer je pravljen da traje. Prihvaćen je u mnogim zemljama kao obavezan administrativni kancelarijski dokument standard, a obavezan je i u NATO-u. Da li sam vas ubedio? Ako nisam, prokrstarite malo Internetom pa se uverite sami.

Libre!

Opet Linux? Nego šta! Pored činjenice da je vreme za alternativu Windowsima, postoji barem još XXXX evra razloga zbog čega Linux. Prošlog puta sam pisao o portabilnoj distribuciji Pappy Linuxa a sada ću vam ukratko predstaviti nešto kompleksniju distribuciju savremeno dizajniranog Linuxa – Ubuntu Linuxa.

Ubuntu je nastao 2004 [...]]]>

Opet Linux? Nego šta! Pored činjenice da je vreme za alternativu Windowsima, postoji barem još XXXX evra razloga zbog čega Linux. Prošlog puta sam pisao o portabilnoj distribuciji Pappy Linuxa a sada ću vam ukratko predstaviti nešto kompleksniju distribuciju savremeno dizajniranog Linuxa – Ubuntu Linuxa.

Ubuntu je nastao 2004 i od nastanka je besplatan. Nova verzija izlazi svakih šest meseci (više – manje) sa garantovanom podrškom u narednih 18 meseci. Aktuelna verzija pojavila se polovinom oktobra i nosi broj 11.10. Možda ćete pomisliti da ste bog zna šta propustili do sada, ali ne brinite, Ubuntu je konačno napravljen po meri običnog smrtnika razmaženog plug-and-play tehnologijama, pa ako odlučite da probate Ubuntu nećete imati problema sa instalacijom i upotrebom. Pre nego što nastavim moram da vas upozorim: igrači, teški igrački zavisnici, umišljeni hakeri, površni korisnici i nalakirani nokti koji traže “help” taster mogu slobodno da otvore neki drugi sajt – ovo nije za vas.

Prvo i osnovno – Ubuntu je kao i većina Linuxa potpuno besplatan. Ne samo da je OS besplatan, već i sve što dolazi sa njim, a za razliku od Windowsa, Linux distribucije (AKA distroi) uglavnom dolaze sa softverom koji omogućuje kancelarijski rad i multimedijalnu podršku odmah posle instalacije. Instaliraš i imaš podršku za 90% potreba prosečnog korisnika. Totally free mate…

Ubuntu samostalno proverava postojanje zakrpa. Skidanje započinje korisnik a instalacija je automatska.

Elem, što se instalacije tiče – ništa lakše. Ubuntu se jednostavno spusti sa matičnog sajta, pri čemu treba izabrati jednu od tri opcije – samostalna instalacija (briše sve sa diska i sebično ga zauzima samo za sebe), pokretanje sa optičkog diska (nije loše ali ide sporo i služi samo da se vidi kako Ubuntu radi) ili instalacija iz Windowsa (najbolja opcija za korisnike u fazi sazrevanja, zadržava Windows, instalira se u poseban folder). Zanimljivo je što ćete moći da instalirate Ubuntu trajno bez obzira koju opciju izaberete. Praktično, zar ne? Instalacija je super-trivijalna, nekoliko standardnih pitanja, jedno korisničko ime i lozinka, i jedan restart. Ta-daaa, gotovo. Hm, šta sad? A drajver? A disk za ovo i disk za ono? A da napravim sliku sustema, mož’ mi zatreba? Eh, stari demoni Windowsa progovaraju iz kostiju napaćenog korisnika zbog društvene mentalno-ekonomske nemaštine oteranog u cyber kriminal…

Idemo dalje. Prvo look & feel: Ubuntu izgleda veoma! Zaista, jednostavan i pregledan dizajn, par težišnih boja, jednostavni meniji, veliki font na kontrasnoj podlozi, velike ikone (skoro ko’ u crkvi) i četiri radne površine. Dovoljno prostora da se razbaškarite i uživate u jednostavnosti i lepoti. Dobro, znam da su ukusi različiti i neki će možda imati primedbe ali nećemo da tražimo dlake u jajetu.

Drugo – kompatibilnost. Ubuntu dolazi sa integrisanim drajverima za većinu hardvera koji se pojavio u poslednjih nekoliko godina. Za hardver koji nije toliko učestao, Ubuntu će instalirati generičke drajvere tako da hardver proradi, a posle povezivanja na Internet iz dijaloga Sistemska podešavanja / Dodatni drajveri, Ubuntu bi trebalo da prepozna uređaje i potraži drajvere na Internetu. Korisnik odabira drajver i pokreće spuštanje, a instalacija je automatska. Za ovako instalirane drajvere potreban je restart. A ponekad i nije, kako god. Uglavnom, Ubuntu radi, samo je pitanje da li radi ko’ podmazan ili samo radi, što će uglavnom zavisiti od toga kakvu mašinu imate, koliko ste iskusni, vešti i sretne ruke. Na primer, sa mts-ovim USB modemima baš nema sreće… Ali zato “imate prijatelje”. Hmm…

Treće ? šta Ubuntu može odmah da vam ponudi? Ubuntu dolazi sa instaliranim LibreOffice 3.4 paketom pomoću kog možete kreirati i uređivati tekstualne, tabelarne i prezentacione dokumente. Možete čak i da crtate ako ste baš dokoni. Ovaj kancelarijski paket voli da radi sa svojim formatima fajlova ali će u većini slučajeva dobro raditi i sa Office fajlovima. LibreOffice je OK paketić, poslovi mogu da se završe sa njim. Ubuntu pruža podršku za podešavanje različitih rasporeda/ležišta tastarure pa neće biti problema da se podese npr. srpska ćirilična ili latinična tastatura. Pored toga, Ubuntu može da postavi interfejs preveden na vaš jezik (ili barem na jezik koji razumete) za šta je potrebno da budete povezani na Internet i odaberete odgovarajući jezički paket. Odabereš, spustiš i automatski je instalirano. Lako, eh?

Pored LibreOfficea, dobijate i softver za slušanje muzike i gledanje filmova, iako se može desiti da vam zatrebaju kodeci pa je – kao i pri prvom pokretanju svih ostalih Ubuntu aplikacija – preporučena veza na Internet da bi kodeci mogli da budu povučeni automatski. Dobijate i jednostavne programčiće za pregled i osnovno uređivanje slika, audio snimač, nekoliko jednostavnih igrica (karte, mahjong, sudoku, taj fazon)… U principu, iskusniji korisnici će odmah poželeti malo jači namenski softver i zato je tu Ubuntu Software Center. To je zapravo katalog softvera koji možete spustiti sa Interneta: možete pretraživati kategorije softvera, pročitati komentare, pogledati ocene i preporuke, filtrirati rezultate pretrage i drugo. Zgodan alat pomoću kog ćete brzo protrčati kroz šumu softvera i pronaći ono što vam treba. Odaberete, spustite i automatski instalirate. Ja sam, recimo, imao problema sa radom Banshee medija plejera, pa sam potražio plejer koji ima dobre preporuke i uz to nije veliki (mrzim velike aplikacije, po prirodi sam minimalista). Lako sam pronašao Rhythmbox plejer koji je spušten očas posla i odmah je proradio ko’ veliki. Pored toga, spustio sam i Gimp, Inkscape i drajver za grafičku. To je sve što mi treba. Butujem za oko 20 sekundi, gasim za 7. Ole!

Ubuntu baca akcenat na aktuelne tendencije u računarstvu ? mobilnost, oblak, povezivanje, multimedija… Servis Ubuntu One integrisan je u OS, pa jednim klikom možete kreirati svoj nalog na Ubuntu serveru i poslati svoje dokumente, audio fajlove, kontakte i drugo u oblak, i spremiti ih za korišćenje bilo kada sa bilo koje platforme sa koje možete pristupiti oblaku, uključujući i mobilne telefone, tablete, PDA uređaje i drugo.

Ipak, Ubuntu nije savršen, daleko od toga. Lepo izgleda, ne košta ništa, softverska podrška je dobra, sistem je vrlo brz i hardverski skroman. Najviše mu nedostaju jača hardverska podrška i više otvorenosti za “stručna” podešavanja AKA “mikerisanje”. Naime, Ubuntu je zatvoren za “čačkanje” ko’ blindirano vojno vozilo. Kontrolni panel izgleda ko’ da je opran na 90 stepeni. Imate 4½ opcije i asta la vista. Istina je da uvek postoji rešenje kako da se zaviri ispod haube, ali ako vam za to treba velika matura onda to nije baš user-friendly. Uostalom, možda je tako bolje. Zašto? Zato.

U celini Ubuntu je OK, i to je to. Free operativni sistem koji odlično izgleda, dolazi sa gomilom softvera koji možda ne blista, ali radi. Na Ubuntu sajtu kažu da imaju oko 20 miliona korisnika. Malo li je?

U hangaru u Kenedijevom svemirskom centru, na Floridi, Boeing će izgraditi kapsulu u kojoj će moći da bude smešteno sedam astronauta i koja će u [...]]]> Američka vazduhoplovna industrija Boeing potpisala je sporazum o korišćenju starog NASA-inog SpaceShuttle hangara za izgradnju svemirskog broda koji će prevoziti astronaute do Međunarodne svemirske stanice (International Space Station – ISS).

U hangaru u Kenedijevom svemirskom centru, na Floridi, Boeing će izgraditi kapsulu u kojoj će moći da bude smešteno sedam astronauta i koja će u Zemljinu orbitu biti lansirana pomoću rakete nosača Atlas 5. Kako je NASA penzionisala svoje šatlove, trenutno se oslanja na ruske Sojuz raketne nosače kako bi prebacila astronaute do ISS i to po ceni od oko 350 miliona US$ godišnje. NASA je još pre godinu dana platila Boeingu 18 miliona US$ za razvoj komercijalne svemirske letelice, a u aprilu ove godine isplatila je još 92 miliona dolara. Međutim, Boeing nije jedina kompanija koja je dobila pomoć za razvoj komercijalne svemirske letelice: u igri su još tri kompanije. U NASA-i se nadaju da će komercijalne svemirske letelice početi da se koriste do kraja 2016. godine.

Boeing je ozboljno zagrizao mamac kosmičke trke, i ne samo da sarađuje sa NASA-om već se udružio i sa privatnom kompanijom Bigelow Aerospace koja razvija komercijalnu kosmičku stanicu sačinjenu od modula na naduvavanje nazvanu BA 330. Boeing će obezbediti vezu sa stanicom i prevoziti “komercijalne i vladine klijente”. Iako stanica na naduvavanje deluje neozbiljno, radi se o veoma ozbiljnom i naprednom projektu, koji bi lako mogao da nadmaši ISS u svakom pogledu.

Zapremina jednog modula iznosi 330m3 (približne dimenzije 13,7×6,7m) što je oko tri puta više nego na ISS, a u modulu ima mesta za dugotrajni smeštaj šest osoba. Zaštita od radijacije je navodno ista ili bolja od one koju ima ISS, dok je balistička zaštita – tj. zaštita od udara mikrometeorita mnogo bolja od tradicionalnog dizajna “aluminijumske konzerve”. BA 330 ima pogon prednji i zadnji pogon, od kojih je drugi dopunjiv; električna energija obezbeđena je solarnim ćelijama i baterijama a svaki modul sadrži i sopstvenu avioniku za navigaciju, održavanje položaja, pristajanje i ostale manevre. Na modulu se nalaze četiri velika prozora koji će omogućiti neprekidan pogled na nebo i Zemlju.